facebook,
whatsapp
Eto, nakon one seoske avanture ostao sam u kućnom pritvoru. Doslovno. Morao sam se preseliti nazad kod roditelja.
Dobra je vijest što ne iznosim smeće, jer doslovce ne mogu van, a loša je to što mi je radijus kretanja
limitiran samo na područje stana i, eventualno, balkona.
Srećom, nemam rešetke na prozorima. Foto: pixabay.com
U nedostatku ičega suvislog čime bih razbio dosadu, odlučio sam se uhvatiti davno zaboravljenog diplomskog rada. Netko može reći da sam teška štreberčina, ali što drugo mogu učiniti kad mi otac svakih 7,5 minuta ulazi u sobu da provjeri jesam li pobjegao kroz prozor. Usput budi rečeno, živimo na trećem katu i jedina mogućnost bijega je da svežem 3-4 plahte. U sobi imam jednu i još prekrivač koji može poslužiti. Ostalo je sve u roditeljskoj sobi u koju ne mogu ući ni pod razno.
Srećom, omogućeno mi je preseljenje onih 500 kila literature, koje su zablokirale pola stana, pa mi je i to malo kretanja onemogućeno. Dane tratim pišući taj rad, kojeg sam, nekim slučajem, uspio spremiti na svoj USB prije odlaska na more. Evo, ima već sedam punih stranica. Tipkam k\'o sumanut, riječi lete posvuda. Odjednom sam se sjetio da bih trebao i pregledati to što sam nadrljao.
Razmahao se ja s tim diplomskim...
Osim enormne količine tipfelera, koje ste možda primijetili čitajući moje zgode, našao sam na nekoliko nelogičnosti. Ponovno sam bacio oko na literaturu i svoje bilješke. I dalje nema smisla. Odlučio sam poslati mail profesoru u nadi kako će mi odgovoriti tek kad se vrati s godišnjeg. No, iznenadio me.
"Kolega, nemojte me piliti sa sitnicima. Vidimo se krajem osmog, da vidimo što je pošlo krivo.“
Ona nelogičnost u diplomskom radu mi se i dalje vrtila o glavi i odlučio sam odustati. Dopisivao sam se s Vilmom i Katom (paralelno) sve dok slučajno nisam bacio pogled kroz prozor i vidio da je već pao mrak. U inboxu sam vidio da se dopisujem tek pola sata, što znači da sam potrošio cijeli dan na otpetljavanje diplomskog čvora. Besmisleno.
Još je i kiša padala, pa pogled i nije bio nešto. Foto: commons.wikimedia.org
Odlučio sam pogledati Olimpijske igre. Ukopčao sam slušalice u televizor, da ne bih slučajno probudio starce i uživao u gimnastici, plivanju, rukometu, košarci, ragbiju i svim ostalim sportovima. Do jednog trenutka.
Negdje oko četiri ujutro stari se probudio i zaputio u kuhinju po dozu hrane s kojom će preživjeti do buđenja. Iako me onako snen nije skužio kad se išao poslužiti, u povratku je vidio moje nastojanje da ostanem u kontaktu s civilizacijom.
Dobro jutro...
"Šta radiš to?"
"Gledam Olimpijadu."
"Ne možeš spavat\'?"
"Ne."
"Onda piši diplomski. Neće se to samo napravit\'."
Milan Dalmacija
foto: Pixabay
Sve avanture našeg Apsolventa možete pročitati ovdje:
...DNEVNIK APSOLVENTA: Ljubav definitivno nije na selu...
...DNEVNIK APSOLVENTA: Kad na vlastitom odmoru postaneš bjegunac...
...DNEVNIK APSOLVENTA: Kad se apsolvent pretvori u galeba...
...DNEVNIK APSOLVENTA: Što sa sobom na sparan ljetni dan?...
